Ekspresionizam 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Pedagoški fakultet

УВОД
Експресионизам, као епоха ратног доба, јавио се подједнако и у уметности и у књижевности. „ Јавио се као супротност профињеном, естетизованом и индивидуалистичком импресионизму. Хтео је да изрази оно што је примарно, исконско у човеку“ (Деретић, 1983,стр. 235). Eкспресионизам није остао ограничен на уметност и књижевност, већ је деловао такође на целокупан друштвени, политички и културни живот оних народа који су га прихватили.
Устаљени назив експресионизам, произашао је из настојања критичара за закључком када је покрет био већ укорењен у сликарству и књижевности, музици па и позоришту. Сам назив први је лансирао француски сликар Ж.А.Ерве још 1901.године, поводом једне уметничке изложбе у Салону независних сликара и вајара. Познати историчар уметности В.Борингер се овим изразом служи 1911.године, а Ф.Шмит објављује 1912.године чланак под насловом „Експресионисти“, у коме износи обележја неких француских сликара.
МОТИВИ
Унутрашњи сукоб тога времена карактеришу три узбудљива збивања: Први светски рат, Октобарска револуција у Русији и Новембарска револуција у Немачкој. Експресионизам је у политичком погледу значио илузију где је могуће решити велике проблеме друштва препородом човека. „Уколико човек буде добар, могу се решити сви проблеми“(Констатиновић, 1967, стр. 54-55).
Револуција је у уметности захватила сва подручја уметничког стварања: музику, сликарство, вајарство, архитектуру, плес, сценску уметност и литературу. На први поглед она оставља утисак хаотичне збрке супротних емоција, идеја и изражајних облика. Једини повезујући елеменат као да је негација свега постојећег и тешко је разабрати заједничко тле и хоризонт покрета
Супростављени импресионизму, експресионисти су надахнуће за своје стваралаштво налазили тамо где није било традиционалне лепоте. Уместо природе и других лепота, њих занимају неки други мотиви: бучни градови, сиротињска предграђа, болничка одењеља за најтеже, неизлечиве болести, ратна страдања и сл. Експресионизам не допушта никакве стеге у обликовању књижевног текста. Руше се правила песничкога стварања.
Експресионизам је рођен из страха, из осећања бунта и није тешко утврдити какав је став експресиониста према друштву. Све је ово експресионизму несумњиво морало дати и извесну малограђанску хоту: песник пева у заносу, осећа једино себе издвојеног из друштва и одвојеног од земље. Очајање све више одваја песника од реалности живота. Неки представници експресиониста трагали су за оним вечитим, уместо за временски ограниченим и конкретним и тако је вечито постало једна од парола експресионизма. Овај правац је одсјај немира и неспокојства ,бриге за судбину човека у грађанском друству,за кризе човека и за кризе друштва. Експресионисти су имали неисцрпну песничку и животну фантазију ,били су смели и доследни у проналазаштву ,рушили језичке баријере и лексичка и семантичка правила и били су отворени према свему до тада незваном и на изглед неразумљивом.
ИЗРАЖАВАЊЕ
„Експресионисти дају израза оној унутрашњој динамици која их покреће“(Констатиновић, 1967,стр.32). Љубав, као мотив у екпресионизму, се уопштава, а „пламена жеља за сједињавањем са свемиром добија надиндивидуални суштински карактер космогонског ероса“(Констатиновић, 1967, стр.33).
Човека су претворили у производ општих, друштвених, природно-научник или медицинско-психијатријских закономерности. Човек и његов уметнички израз били су једино још одраз или презулатат свемоћних историјских психолоших или социолошких процеса.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]